1. Priprema poslastica bez jaja - alternative

Šta može zameniti jaja u receptima? Ovo pitanje se ne tiče samo vegana. Čak i kada je reč o spontanoj pripremi poslastica, u frižideru ili ostavi možda nemate sastojke koji su vam potrebni. Ukoliko nemate jaja, ne brinite, uz ove sastojke će testo biti odgovarajućeg kvaliteta, vlažnosti i teksture. Navedene količine se uvek odnose na jaja veličine M.

1.1. Laneno seme:
Mleveno laneno seme je odlično za povezivanje testa. Štaviše, ima blago orašast ukus i savršeno se uklapa u pripremu slatkiša.
Pomešajte 1-2 kašike lanenog semena sa 3 kašike vode i ostavite da odstoji dok se ne formira gelasta masa.  Savršena zamena za 1 jaje.

1.2. Pire od jabuke:
Pire od jabuke (ili mus od jabuke), koji obično ne sadži šećer, dobro povezuje koru, doprinosi teksturi testa, dodaje vlažnost i malo slatkoće, tako da ostatak šećera u receptu može biti delimično ili potpuno zamenjen.
3 kašike pirea od jabuke (oko 70 g) = 1 jaje

1.3. Banana:
Kao i mus od jabuke, banana (posebno kada su zrele) vezuju testo, dajući mu vlažnost i slatkoću.
1/2 banane = 1 jaje

1.4. Čija seme:
Dobro funkcioniše kako u slatkim tako i u slanim pečenim proizvodima, kao što su hlebovi jer imaju neutralan ukus. Vremenom čija seme nabubri u vodi. Ako na primer ostavite seme preko noći u vodi, pretvoriće se u neku vrstu pudinga ili gela koji se može koristiti za vezivanje testa.
1 kašika čija semena + 3 kašike vode = 1 jaje

1.5. Psilijum ljuspice:
Mlevene psilijum ljuspice usitnjene u blenderu nabubre u vodi mnogo više puta od njihove prvobitne veličine formirajući kašu koja se može koristiti za vezivanje. 1 kašika psilijum ljuspica + 200 ml vode = 1 jaje

1.6. Ostale alternative uključuju:

• Ovas: 3-4 kašike (najfinije) ovsene pahuljice ili ovsene mekinje = 1 jaje.
• Skrob: 1 kašika skroba + 3 kašike vode = 1 jaje.
• Sojino brašno: 1-2 kašike sojinog brašna + 1-2 kašike vode = 1 jaje
• Sirće: 1-2 kašike sirćeta = 1 jaje
• Svileni tofu: 50-60 g svilenog tofua = 1 jaje
• Guma rogača: 1 kašičica = 1 jaje

2. Priprema poslastica bez mleka - alternative

Šta se može koristiti umesto kravljeg mleka? Odgovor je priločno jednostavan: alternativa je biljno mleko. Mleko od kokosa, indijskog oraha i mleko od lešnika često se dobro slažu u slatkim receptima. Za one koji brinu o održivosti, ovseno mleko je bolja opcija. Proizvodi se regionalno i zahteva manje vode. Ovseno mleko ima prirodnu slatkoću zbog skroba u ovsu. Prema tome, možete smanjiti sadržaj šećera u receptu.

Biljno mleko obično može da zameni kravlje mleko u odnosu 1:1. Ne samo da je biljno mleko slične boje, već je i slične teksture. Alternative biljnog porekla takođe imaju sopstveni ukus: za doručak sa ovsem, musli, kašom ili pudingom od pirinča ili jednostavno u šolji kafe. Kako postoji mnogo biljnih napitaka, jednostavno ih morate isprobati dok ne pronađete svoju omiljenu vrstu.

2.1. Ovseno mleko:
Ima slatkast, zrnast ukus, bogat je vlaknima i ima malo holesterola, bez proteina mleka i lakoze. Takođe, prednost je što se pravi lokalno i ima smanjeni uticaj na klimu.

2.2. Sojino mleko:
Postoji u različitim varijantama, često je zaslađeno i dostupno u različitim ukusima, kao što su vanila ili čokolada. Mleko od soje se ne koristi kao zamena za kravlje mleko samo kod pripreme poslastica već se može koristiti i u kuvanju.

2.3. Mleko od pirinča:
Pogodno za osobe sa alergijama, jer ne sadrži laktozu, gluten i mlečne proteine, mada je njegova struktura vodenastija od kravljeg mleka.

2.4. Pića od kokosa:
Napitak od kokosa nije toliko bogato kao kokosovo mleko koje se koristi za deserte poput kremova ili filova zbog svoje kremaste strukture. Međutim napitak od kokosa ne sadrži toliko pulpe i po strukturi je sličan kravljem mleku. Napitak od kokosa i kokosovo mleko ne treba mešati sa kokosovom vodom koja je vodenasta tečnost dobijena direktno iz kokosa. Da bi vam se dopao napitak od kokosa trebalo bi da volite intenzivan ukus kokosa.

2.5. Voda: Gazirana voda je odlična za penasto testo. Ugljen-dioksidje pogodan za teksturu testa. Tekuća voda takođe može biti zamena za mleko, ali je tečnija od mleka. Preporučuje se da se voda postepeno dodaje dok se ne postigne željena struktura.

2.6. Ostale alternative uključuju:

• Napici od žitarica kao što je napitak od spelte
• Napitak od konoplje
• Napitak od badema
• Sokovi: Sokovi ili limunada takođe dobro funkcionišu u kolačima, pružajući ukus i strukturu kao što je limunada u kolačima od limuna. Ugljen-dioksid strvara vazdušasto testo i u zavisnosti od soka, može se postići različita boja.

3. Priprema poslastica bez šećera - alternativa

Neverovatno, ali istinito: Čak i šećer bez ikakvih problema u mnogim receptima može biti zamenjen. “ Zašto” je ovde ključno pitanje. Da li je razlog to što ne želite da koristite bilo kakav industrijski proizveden “prost” šećer i biste radije koristili prirodan “složen” zaslađivač iz voća? Ili ste zabrinuti zbog količine kalorija? Kada su razlozi jasni lako je napraviti pravi izbor.

3.1. Med:
Imajte na umu da ovaj prorodni proizvod koji prave vredne pčele, nije pogodan za vegane ali je bogat mineralima. U zavisnosti od vrste meda on može imati slatkoću ili čak i gorčinu, kao što je to slučaj sa jelinim medom.
80 g meda = 100 g šećera.

3.2. Javorov sirup:
Ovaj ukusni sirup se dobija od kanadskog drveća šećera. Tečniji je od meda i gorčeg je ukusa, ali sadrži manje kalorija od šećera. Što se tiče javorovog sirupa: što je boja svetlija, to je ukus blaži i finiji.
80 g javorovog sirupa = 100 g šećera

3.3. Urme:
Sušeno voće poput urmi, šljiva, kajsija i jabuka je slatkog ukusa i dobro se uklapa sa slatkim pečenim proizvodima. Vlakna su nežna i dobra za probavni sistem. Jednostavno sameljite urme u blender. Mali savet: dodavanjem nekoliko kašika vode, dobićete voćni pire koji može da se drži u frižideru nekoliko dana.
Oko 125 g = 100 g šećera

3.4. Kokosov šećer:
Manje je sladak od šećera, ali ima predivan karamelast ukus. Obično se dobija iz kokosovih palmi u jugoistočnoj Aziji. To znači da se dugo trasportuje i ima veliki utucaj na životnu sredinu. Nažalost, šećer iz kokosovog cveta stvara dosta grudvica i potrebna je veća količina nego šećera.
Oko 125 g = 100g šećera

3.5. Banana:
Zrele banane su pun pogodak kada je reč o zaslađivanju. U zavisnosti od toga koliko su zrele, mogu poprimiti notu vanile ili prijatnu voćnu karamel notu. Što je banana tamnija, to je bolja. Stoga su savršeno pogodne za pripremu poslastica.
Oko 125 g = 100 g šećera

3.6. Druge alternative uključuju:
•    Sirupe, poput sirupa od urme ili pirinčanog sirupa
•    Gusti sokovi, poput soka od jabuke ili kruške, ili sok od agave
•    Šećerni alkohol ili zaslađivači poput eritritola ili ksilitola ili slatke biljke stevija, imaju ili vrlo malo kalorija ili čak nemaju kalorija

Ako je potrebno, recept će možda morati da se prilagodi dodavanjem gustih sokova ili sirupa, jer tečni sastojci mogu uticati na strukturu testa.

Priprema poslastica bez glutena - alternative

Ukusne kolače nije potrebno peći sa pšeničnim brašnom. I ovde postoje drugi načini. Možete izbeći gluten uklanjanem pšenice od celog zrna, raženog brašna, ječma, ili trenutno moderne prave pšenice, kao što su emer, spelta, Kamut ili Einkorn i drugi. Da li biste želeli da pečete kolače koje mogu da jedu osobe sa intolerancijom na gluten ili celijakijom?

Možete odmah započeti sa upotrebom ovih sorti brašna bez glutena: heljda, tefa, proso, pirinač, kukuruz, ovas, kokos i trputac, kao i mnoga druga. Kako ni jedno od njih ne sadrži gluten, recepte, kao što je na primer recept za hleb, nije potrebno puno menjati. Eksperimentišite sa brašnom, pa možete da utvrdite kako se ponaša prilikom pečenja i da li pšenično brašno može da se zameni drugim brašnom po vašem izboru u odnosu 1:1. Jedini nedostatak je: pekarski proizvodi ne narastu kao što je to slučaj sa vrstama brašna na bazi glutena, ali će ukus ipak pobediti!

4.1. Bademovo brašno:
Sastoji se od fino mlevenog badema i daje testu divnu teksturu. Bademi imaju veoma visok sadržaj proteina i pogodni su za pripremu kolača. Brašno vrlo lako možete napraviti sami: jednostavno sameljite u blenderu sirove ili neoljuštene bademe.

4.2. Sojino brašno:
Od soje možete napraviti univerzalno brašno. Soju poznajemo iz tofua, soja napitaka, kao zamenu za mesom, ali i kao brašno. Bogata je vlaknima i proteinima.
Oko 75 g brašna = 100 g pšeničnog brašna (tip 405)

4.3. Brašno od leblebija:
Osnova za ovo brašno je oljuštena leblebija. Mnogi ljudi znaju za leblebije po poznatom slanom jelu: Falafel. Veoma su pogodne za slana testa, ali I slatkim testima daje posebnu notu.

4.4. Brašno od lešnika:
Još jedno brašno od orašastih plodova, međutim ovo brašno je jačeg ukusa i karakteristično je. Međutim ovde obratite pažnju na alergije i unapred pitajte ljude, kako biste bili sigurni.

4.5. Pirinčano brašno/kukuruzno brašno:
Pirinač i kukuruz dolaze sa različitih područja i spadaju u najvažnije osnovne namirnice. Stoga nije iznenađenje da se od njih takođe može praviti brašno. Pirinčano brašno je već dobro poznato u bezglutenskoj kuhinji i odlično je za slatke proizvode. Brašno ima finu strukturu i blag, orašast ukus. Kukuruzno brašno se pravi od oljuštenih zrna kukuruza i ima jači i specifičan ukus. Nije tako fine strukture, ima intenzivnu žutu boju. Obe vrste su pogodne za pečenje.

4.6. Ostale vrste uključuju:

• Brašno od heljde: Ne dozvolite da vas heljda zavara. Ne sadrži gluten, ima orašast ukus, aromatična je i pogodna kako za slatke, tako i za slane proizvode.
• Tef brašno: Dolazi iz Etiopije i pravi se od eragrostis trave ili integralnog prosa. Ima blago slatkast ukus i puno je minerala
• Ovseno brašno: Zbog slanog ukusa pogodno je za hleb, ali je potrbeno da ga kombinujete sa drugim brašnom, jer samo po sebi ima gorak ukus. Potražite ovas bez glutena, jer komarcijalno proizveden ovas može sadržati gluten u tragovima iz proivodnih procesa.

Zabavite se sa pripremom poslastica, jer priprema poslastica bez jaja, mleka, šećera i glutena može biti izuzetno laka.